Skijanje za rukije

Članak je namenjen onima koji žele da idu na skijanje, ali nikada nisu bili. Služi kao kratak vodič i pomoć u postizanju kompletnog uživanja.

Ne bavi se poređenjem skijanja i mora, ne bavi se dokazivanjem da skijanje nije pomodarstvo i ne pokušava da obori teoriju da većina ide na skijanje samo da bi se slikala.

Dakle, ako je odluka pala i ideš na skijanje, evo stvari koje ti mogu biti od pomoći:

Fizičke pripreme

Prvi razlog da se pripremiš je to što skijanje nema sličnosti ni sa jednom fizičkom aktivnošću koju praktikuješ u svakodnevnom životu. Bilo da je padel, fudbal, košarka, joga, pilates, teretana, to ti neće mnogo pomoći kada staneš na skije.

Drugi razlog važi za sve sportove kojima tek počinješ da se baviš. Dok ne ovladaš tehnikom, fizički se značajno više trošiš nego neko ko je već savladao osnove. Glava će svakako boleti od novih informacija, pokreta i pravila. Ne mora uz to da boli i telo.

Upale mišića na skijanju nisu normalne! One su (nažalost) uobičajene. Većina ih ima i zbog toga su vremenom postale „normalne“. Ti ne moraš biti kao većina.

Istraži gde ideš

Da li je skijalište pogodno za početnike? Prvo pitanje koje postavljaš. Odgovor zavisi od toga kakav je taj deo planine. Nema nikakve veze sa cenom. Postoje ekstremno luksuzna skijališta sa jako malo staza za početnike.

Svako će pokušati da za sebe uzme smeštaj koji je najkomforniji, ima najbolji spa, najlepši pogled, najkvalitetnije restorane u okolini… lista kriterijuma ide u nedogled, u zavisnosti od toga koliko finansije dopuštaju, međutim, ukoliko ti je stalo do samog skijanja, na vrh liste prioriteta stavi udaljenost smeštaja od žice. Pogled i spa su top, ali ne želiš svako jutro da pešačiš pod punom ski opremom, ako ne moraš.

Pored obaveznog „kada mogu da uzmem odmor“, treba dodatno razmotriti kalendar. Ukoliko je skijanje u decembru, može ti se desiti da skijaš po blatu. Isto važi i za mart. Ko neće da se bavi kalendarom, neka se pozabavi visinom. Što je planina viša, veće su šanse da sneg ranije padne i duže se zadrži.

Pakovanje

U broj gaća i majica ne ulazim, ali postoje stvari koje mogu proći ispod rada kad ideš prvi put na skijanje:

1. Faktor i labelo- na planini može biti izrazito sunčano (tome se i nadamo) i suvo, tako da treba zaštiti kožu i usne.

2. Ski naočare- štite lice od sunca, snega i vetra. Mnogo su bolje od običnih naočara jer se teško lome, ne spadaju lako i pružaju šire vidno polje.

3. Rukavice- za skijanje obavezno. Nije loše da imaš još jedne za šetnje.

4. Vodootporni ranac ili torbica (popularna pederuša)- korisno je da imaš negde da odložiš lične stvari, bez obzira što kao početnik definitivno nećeš skijati sa rancem.

5. Fantomka ili traka za vrat- izuzetno bitno ako je mnogo hladno. Utopliće ti glavu i vrat, a ukoliko iznajmljuješ opremu, fantomka će biti sloj između glave i kacige koju je već bezbroj ljudi nosilo.

6. Odeća- što manje glomazna. Stvari koje nosiš ispod jakne dok skijaš treba da budu od vune ili sintetike. Izbegavaj pamuk. Zadržava vlagu i može ti biti hladno.

7. Pištaljka- čudno, smešno, glupo, da. Ali postoji onaj jedan promil šanse da se izgubiš i da baš tu nema dometa. Pištaljka je tada jedina nada. Na kraju krajeva, staje u džep.

Oprema

Najneophodnije da bismo se nazvali skijašima:

1.       Skije

2.       Pancerice

3.       Štapovi

4.       Kaciga

Kupovina vs renta

Daću lično mišljenje. Smatram da svaki početnik treba da rentira opremu. Jeftinije je. Ne moraš da brineš o transportu i održavanju. Možeš odabrati jedne skije i pancerice i sutradan ih zameniti za druge, a uz to se savetuješ sa nekim kome je izdavanje ski opreme posao. Ako rentiraš, uvek se možeš odlučiti za najnoviju/najmoderniju opremu. (istini za volju, ako si početnik ovo ti je daleko od najbitnije stavke).

Rentiranje ima i mana. Uvek postoji šansa da i pored probanja (naročito pancerica) ne nađeš one koje ti pristaju savršeno. Pogotovo ako te zanima i estetika. Kvalitet i izbor opreme zavisi od kvaliteta radnje u kojoj si (mada je tako i kad kupuješ). Određeni broj ljudi smatra nehigijenskim da obuvaju pancericu koju su mnogi već nosili. Isto važi i za kacigu.

Pozitivne strane kupovine opreme su to što možeš pronaći, za sebe, savršenu skiju. Pancerice se čak rade i anatomski, prema stopalu osobe. Definitivno najkvalitetnije rešenje. Kupovina je i odlična dugoročna investicija, ukoliko nastaviš da skijaš. Kada ti je oprema u ostavi, podsvest radi. Guraće te da skijaš što češće. Ako kupuješ, možeš izabrati boju, dezen, šta god poželiš. Deluje nevažno, ali budimo realni.

Mane su očigledne. Skupo je. Moraš da skladištiš i održavaš. Moraš da transportuješ. Ubrzo će postati zastarela.

Aklimatizacija

Čime god da putuješ, u najvećem broju slučajeva ti ne gine barem 50-ak kilometara pentranja uz planinu vozilom koje ima točkove. Gledaj da ovaj deo ne prelaziš noću. Put može biti klizav, pod snegom, a i nikad ne znaš ko nailazi u suprotnom smeru. Kome je u vožnji muka, neka se na vreme obezbedi tabletama.

Skijanje traje do zalaska sunca (noćna skijanja postoje, ali su retkost). To znači da imaš dosta vremena od poslednjeg spusta do odlaska na spavanje. Ako si u smeštaju koji je u bizini kafića, restorana, spa centra, ili nekih drugih zanimljivosti, super. Ako nisi, naoružaj se knjigama ili serijama. Društvene igre su opcija ako si u dobrom društvu… mada ako je društvo dobro, ni ćaskanje uz čaj ili vino neće biti dosadno.

Pripreme za stazu

Odvoj vreme da iznajmiš opremu (ukoliko ne kupuješ), da potražiš ski školu, odabereš instruktora. Možeš raditi sa njim individualno ili u paru, grupi. Cena se razlikuje. Naplaćivanje je po času. Ako se odlučuješ da probaš bez instruktora (ne savetujem) raspitaj se koje su najlakše staze za početnike. Ako ima zelenih, nema šta dalje da pitaš. Ako su najlakše staze plave, vodi računa, nisu sve plave staze iste. Pitaj nekoga ko zna.

Navigiranje i kretanje na skijanju je malo drugačije, zato nauči da se orijentišeš preko ski mapa, ili aplikacija (sve ih je više).

Ski pas je dozvola za žice. Postoje razne varijante ski pasa, tako da se ne moraš zaletati sa kupovinom sedmodnevnog. Postoji i trodnevni, jednodnevni, poludnevni, za jedno izvlačenje žicom, za određeni deo planine itd… raspitaj se šta ti je najbolje pre nego što potrošiš pare.

Skijanje je sport slobode ali baš zato postoje neka džentlmenska pravila:

1. Ljudi ispred tebe imaju prednost (oni tebe ne mogu da vide). Tvoja odgovornost je da ih ne udariš.

2. Ako se svojevoljno zaustavljaš na stazi, gledaj da to bude na bočnim krajevima, a ne na sredini.

3. Kad poželiš da kreneš nakon zaustavljanja, uvek prvo pogledaj naviše uz stazu, da proveriš da li neko nailazi.

4. Poštuj znake „uspori“ ili bilo koje druge koje vidiš.

5. Pomozi onom u nevolji. Ako ne možeš, pozovi nekoga ko može.
   

Pre nego što kreneš u prvi spust, osvesti da skijanje na početku može biti emotivni rolerkoster. Može te plašiti brzina, visina, gužva, ili te frustrirati sopstveno neznanje, sporiji napredak… To je okej. Polako. Posle rolerkostera stiže potpuni mir.

Počinje skijanje

Težina staza se rangira po bojama i za početnike izgleda ovako:

1. Zelena- da.

2. Plava- možda.

3. Crvena- ne.

4. Crna- poginućeš.

Jakog sam stava da početniku treba ski instruktor, jer prijatelj, rod, partner verovatno ne mogu da ti objasne kako da skijaš, iako oni znaju. Ono što može da se desi je da se posvađate, a šta će ti to?

Bitno je da je ski instruktor sertifikovan i da ti „legne“. Poželjno je da postoji barem jedan jezik koji oboje govorite makar solidno. Pitaj ga šta god te zanima. Instruktor je tu zbog tebe, a ne ti zbog njega, tako da nemoj da se stidiš da postaviš i pitanja koja ti zvuče najgluplje.

Za početak, uzmi jedan, eventualno dva časa. Ne radi se o štednji, već ćeš nakon tog časa moći da ostaneš i samostalno vežbaš naučeno. Ogromna većina skijališta ima „bebi“ staze koje se ne obeležavaju bojom i služe isključivo za totalne početnike. Ako ti se ski intruktor na prvom času dopadne, gledaj da što pre rezervišeš naredne časove, jer koliko god da instruktora ima mnogo, skijaša je više.

Ako ostaneš na stazi bez ikoga, imaj na umu dve stvari:

1. Ti toliko sporo skijaš da te neće niko udariti. Svi skijaši koji odozgo nailaze će te sa lakoćom zaobići. Nema potrebe da se plašiš toga. Ako te neko i udari, to je nesrećan slučaj i može se dogoditi i najboljem skijašu.

2. Padanje je okej! Kada se oslobodiš straha od pada zapravo počinješ najbrže da učiš. Pad je okej i kada nije slučajan. Ukoliko vidiš da hvataš ubrzanje koje ne možeš kontrolisati, jednostavno sedi ili se bezbedno prevrni u stranu.

Zdravlje i bezbednost

Trudi se da se hidriraš i jedeš kvalitetnu hranu. To će ti dati snagu, energiju, bolji fokus i kvalitetniji oporavak od staze.

Na skijanju vreme varira. U jednom trenutku može biti toliko hladno da ti pored jakne treba i duks i aktivni veš, a već sledećem da ogreje sunce i da možeš skijati samo u duksu. Na ovo ne možeš da utičeš, jedino ti ostaje da se prilagodiš. Kao što Nada Macura kaže: „obuci se slojevito“.

Sve u svemu…

Istina je da, dok potpuni početnik, skijanje može biti naporno. Istina je i da kada to više ne budeš, skijanje postaje čist hedonizam. Dobro se pripremi, kako bi ti put od napora do hedonizma bio što kraći.